The Great Beauty, La grande bellezza
Džep Gambardela je pisac i novinar. Ima šezdeset pet godina i živi u Rimu. Napisao je jedan roman.Po tom romanu je postao poznat. Ima prijatelje: urednicu časopisa koja je niska, jednog drugara koji ga obožava; ima neku svoju ekipu sa kojom se druži, ali je na neki način svoj i sam. Reditelj Paolo Sorentino nije prikazao neku ekstatičnu sreću ovim filmom, iako u filmu ima srećnih elemenata. Pričao je kadrovima o čoveku koji je blago nemiran, nehajan i neostvaren. U filmu pisac razmišlja o promenama, svetu, lepoti, trikovima, novom romanu, i lepim ženama. Razmišlja o onome šta je Rim postao i kakvi su ljudi Rima. Na satiričan način reditelj prikazuje dane koji se troše, ljude koji se lako mogu osuditi a kojima na kraju niko ne treba da sudi, toliko je svako tužan u gradu u kome, cini se, nema puno energije za stvaranje.
Režija: Paolo Sorrentino
Scenario: Paolo Sorrentino, Umberto Contarello
Uloge: Toni Servillo, Carlo Verdone, Sabrina Ferilli
Bee. Honey bee. 
Film je remek-delo. Bilo mi je jako teško da napišem svoju impresiju, pa sam odustao na neko vreme. Dva puta sam ga odgledao. To mi se dugo nije dogodilo sa nekim filmom.
Vrlo je tesko pisati o ovom filmu. I nakon par recenica koje stoje gore, imam utisak da nisam dotakla ono najvaznije, ne samo iz zelje da ne uticem na necije htenje gledanja vec stoga sto je vrlo tesko naci reci koje najbolje izrazavaju utisak. Film jeste remek-delo. Zapitala sam se da nisi o njemu pisao a da nisam citala. 🙂
Toni Serviljo je briljantan. Neverovatno harizmatičan tip. Meni se prethodni Sorentinov film nije dopao (Ovo mora da je to mesto), ali se zato ovim dokazao kao ozbiljan autor. 🙂
Ja mislim da za ovaj film, treba uraditi kao moja drugarica. Otici u Rim, blejati po njemu, pogledati film i onda ostati jos dve nedelje u istom. I doci novorodjen. I tako jednom godisnje. Pa manjati mesta.
Djordje, sasavim si u pravu.
Et, drugarica se super iskombinovala.