Odnos prema životu

 

Kao čudesno drvo kod Slovena imenuju se hrast , jela, vrba, javor, jabuka, dafina i kiparis. Kod pravoslavnih Srba zimzeleno drvo ima simboliku večnog života, obnove, kao i kod katolika, a prisutna verovanja su da duša mrtvih kroz drveće ide na onaj svet. Drvo ima različite funkcije. Osim onih zbog kojih pejzažne arhitekte smatraju da se određene vrste ili broj drveta treba zasaditi u blizini stambenih objekata, sami stanovnici Srbije (Srbi-pagani: pagan od lat reči: paganus, pagani m. — stanovnik sela) drveću dodeljuju mnoge druge funkcije tako da je drvo i drvo plodnosti, drvo znanja, drvo života ili drvo smrti i sl. U aktuelnom trenutku tj. sadašnjosti stanovnici Srbije u značajnoj meri veruju u demonološke sile tj. predanja o vilama i vešticama, koje se sakupljaju na drveću, ali i u predanja o sreći onih koji poštuju zapise (sveto drveće) ili o stradanju onih koji ih lome i seku.

Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije koji je donet 2016. godine u članu 15, stoji da za uznemiravanje građana vračanjem, proricanjem ili sličnim obmanjivanjem, u šta se može ubrajati astrologija, tarot, numerologija i druga paganska/politeistička verovanja: „Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.” Međutim, kićenje javnog drveća se ipak ne kažnjava.

Masovno kićenje i dekorisanje javnih stabala tj. stabala koja pripadaju javnom prostoru u raznim delovima Beograda zapravo samo govori u prilog tvrdnji da paganski običaji nisu nikada napustili osećajni svet Srba. Strah od osude zaštitnika kojem se na Badnji dan prinose orašasti plodovi, kukuruz, pšenica i slama, i kom se čestita Božić, zapravo nagoni njegove domaćine da ga ne spaljuju, već ga iznose izvan kuće a potom stavljaju, kače ili polažu na vidno mesto odakle će moći da ga pozdravljaju ili posmatraju prilikom svakodnevih izlazaka iz svog doma. Ranija verovanja govore da Badnjak predstavlja božanstvo svoje vrste koje se spaljuje da bi ponovo oživelo. U svakom slučaju, u tumačenju folklora se smatra da je Badnjak povezan sa sunčevim ciklusom i predstavlja deo poštovanja sunca. Takođe, davna verovanja kazuju da Badnjak treba zapaliti i ostaviti da izgori u šporetu u kući a vatra koja se pojavljuje kada se Badnjak spaljuje donosi plodnost i pomaže svim ukućanima, ali je ne treba raspirivati duvanjem, već pustiti da sama plamti. U mnogim mestima veruje se da je pepeo od Badnjaka izuzetno lekovit, pa se pije pomešan sa vodom protiv glavobolje i da ima druga lekovita svojstva. Nove prakse, međutim, zapravo pokazuju da Srbi u gradovima ne spaljuju Badnjak već ga iznose iz kuća. Dakle, ne zalažu se za ideju ponovnog oživljavanja. Tako, potrvrđuju tezu koju je izneo Zoran Kostić a tiče se ideje o ‘’grobljanskom narodu’’ koji je okrenut protiv života a usmeren ka veličanju smrti.

 

*Autorka teksta se ovde nije bavila odnosom Srba i ekologije, što je tema per se.

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s