Intervju sa Introm (na srpskom)

Intervju sa Introm (ex Max&Intro);  11.3.2015

Discom:  Da li bi mogao da nam otkriješ početke rada sa Maxom; kako je formiran bend Max& Intro, kako su se stvarale pesme? Kako je to sve počelo?

Intro (Zoran Ćalić): Max i ja smo se upoznali kroz srednju muzičku školu, on je bio prvi a ja drugi razred. Mislim da smo krenuli da radimo 1982. god. Međutim, ne mogu tačno da odredim kada se desio taj veliki prasak. Dešavalo se postepeno, zanimali su nas ti instrumenti, elektronika. On je čuo da ja imam sint, ja sam čuo da je on imao i neko iz škole nas je povezao.

Discom:  Da li možeš da se setiš momenta kada je nastala prva stvar? Koja je u stvari bila prva stvar koja je nastala?

Intro: ”Ostavi sve” je faktički prva stvar koja je nastala. On je pre toga imao neke ideje na klaviru, ali prva pesma koja je nastala bila je ”Ostavi sve” kada je Max napravio osnovnu melodiju i tekst koji nismo menjali.  S obzirom na to da nismo imali dovoljno instrumenata i  s obzirom na to da je proces snimanja ključni faktor kada neko pravi elektronsku muziku,  sama pesma je rasla zapravo kroz snimanje, kao i njena finalna slika. Naša prva postava je uključivala Mladena (Klaus Corpse) koji je odsvirao jedini rif (temu) na ”Ostavi sve” i Nikola (Intro Jonnie) koji je pevao u ”Beogradska devojka”. Mladen je imao Moog Prodigy, sjajan analogni sint,  pa je većina zvukova na demo-u iz 1984. bila odsvirana na tom analognom sintu. (Discom objavljuje ovu verziju). Zanimljivo je da je osnovnu liniju Max smislio i odsvirao na Roland TB-303 zajedno sa  Roland TR 606 ritam mašinom,  pa sam ja kasnije prebacivao taj compose na Roland TR-808, jer je studio u kome smo snimali prve demoe imao malo kvalitetniju opremu. To je bio studio našeg drugara Nikole Bežeka na Senjaku u ulici gde se snimao čuveni film ”Balkanski Špijun”. Nikola je nasledio neki novac pa je kupovao opremu i tehniku. Tako da sam ja na ”Ostavi sve” koristio Nikolin Korg Polysix i Roland SH-101. Takođe, koristili smo istu opremu za snimanje demoa “Beogradska devojka”. Kada smo kasnije potpisali ugovor sa RTB za singl “We Design the Future” onda smo snimali u studiju “Druga Maca” kod Enca Lesića i tada smo koristili opremu koja je navedena na singlu, međutim, to uglavnom nije bila naša oprema. Kroz čitav period benda, pratio nas je nedostatak opreme. Max je imao Korg Poly 800 a ja sam imao SCI Pro One koji smo koristili za snimanje singla “We Design the Future” 1985. Tek kasnije, obojica smo kupili Casio CZ-101 sintove koje smo zajedno sa Casio SZ-1 semplerom i Roland TR-909 ritam mašinom koristili za snimanje pesme “Loš je Dan”.

Discom: Kako je došlo do ugovora sa RTB-om i objavljivanja singla Max&Intro ’’We design the future” iz 1985. ?

Intro: Suštinski je Max bio zaslužan za taj ugovor. Mi smo imali neku protekciju u RTB-u, jer je Maxov otac, poznati muzičar (Milan Mihajlović, vođa Plavog ansambla Đorđa Marjanovića), imao puno kolega koje su tamo radile, pa je on to ugovorao sa njima. Međutim, celokupno snimanje singla ’’We design the future” smo mi sami finansirali, nije bilo apsolutne nikakve reklame, niti smo dobili bilo kakav novac od prodaje singla. Čak smo dobijali sugestije da treba da uzmemo gitare i bubnjeve, sisatu pevacicu i da onda nešto snimimo. Naravno, Max i ja smo bili zgroženi takvim komentarima i to nije dolazilo u obzir.  Došlo je čak do situacije da uprkos nepostojanju reklame singl je bio vrlo brzo prodat, a RTB je odbio da štampa novi tiraž, jer su imali u planu da više štampaju narodnjake. Od početka je njihova politika bila da što manje investiraju a da sto više dobiju, jer smo mi prvobitno snimili četiri pesme i sa tim materijalom smo krenuli u pregovore sa njima. Oni su odbili da objave Maxi Singl jer bi cena izrade bila ista kao kada bismo radili LP, a to se njima ne bi isplatilo, pa su izabrali jeftiniju varijantu sa samo dve pesme.

Discom: Koliko je tadašnja muzička scena u Beogradu mogla da razume i prihvati ono šte radili?  Kakva je bila reakcija publike, kritičara, kolega?

Intro: Svestan sam toga da je bilo ljudi kojima se dopadalo to što smo radili, međutim mi nismo imali adekvatnu podršku od RTB-a, niti smo imali bilo kakvu menadžersku podršku. Od tadašnjih radio stanica i televizijskih kuća u Beogradu, niko nas nije zvao da gostujemo u emisijama, već smo ih mi uvek zvali i molili da puštaju neku našu stvar ili da gostujemo u nekoj emisiji. Takođe, mi nikad nismo imali koncert u klasičnom smislu reči, uvek je to bio nastup u nekoj tv/ radio emisiji ili klubu, diskoteci gde je išla matrica ili playback. Na tim nastupima često je sa nama pevala Tanja, tadašnja Maxova devojka (ženski vokal u pesmi  ”Loš je dan”). Kolege su daleko više uvažavale to što smo radili.  Družili smo se intezivno sa Peđom D’ Boy-em, kao i Đoletom iz grupe Laki Pingvini. Radili smo zajedno sa Rambom Amedusom i Dejanom Kostićem iz Grupe Du Du A sa kojim smo snimili zajedničku stvar: Ere Vulgaris.  Međutim, najviše smo radili sa Jeftom i Vračem (pioniri elektronske scene u Beogradu, poznatiji kao lideri bendova Data, Master Scratch Band, Šizike). Ja sam sa njima dvojicom sarađivao pre nego što sam radio sa Maxom na raznim studijskim poslovima dok su oni radili kao grupa Data .Takođe, svirao sam na albumu Šizike –”U zemlji čuda” na nekoliko kompozicija.

Sa druge strane i oni su nama svestrano pomagali: Jefta je bio snimatelj demoa ”Ostavi Sve” koji Vi objavljujete dok je Milutin Stojisivljević (član grupe Sizike) bio snimatelj singl ploce ”We Design the future”. Milutina smo zvali mag elektronike, jer je sam konstruisao uređaje, koji su na neki način bili zamena za sikvensere, jer faktički mi u tom periodu nismo imali sikvensere. Najviše što smo koristili bio je sikvenser od Rolanda SH-101 koji je imao oko 100 nota, koji smo povezali za prethodno isprogramiranim Roland TR 808 i koristili ga za trigerovanje (ona arpeđa u refrenu ”Ostavi sve”). Interesantno je da je od gotovo cele elektronske scene u Beogradu, samo  Data pokušavala da napravi koncert uživo u Dadovu. Bilo je puno problema sa zvukom i sećam se Vrača koji je non stop setovao zvuk, jer se on stalno gubio. U svakom slučaju, sa njima smo bili jako dobri drugari, i ostali smo u kontaktu i nakon njihovog odlaska u London.

Discom: Da li bi mogao da setiš neke zanimljive anegdote iz tog perioda?

Intro: Bilo je jako puno anegdota, jer je Max bio pomalo ekstreman u ponašanju i često je znao da šokira. Sećam se da je tokom jednog radijskog gostovanja na pitanje jedne voditeljke zašto sa nama nije došao naš drugar iz benda Klaus Corpse, on odgovorio: ”nije mogao, udario ga je voz i on je poginuo.” Pokazao je neke kese sa mesom koje poneo u studio i dodao: ”ovo je sve što je od njega ostalo”.

Discom: Ti si sarađivao sa Maxom na mnogim projektima. Šta misliš o njemu kao muzičaru? Šta ti se dopada kod njega, a šta ne?

Intro: Prvo, on je bio strašno kreativan, imao je originalne, ludačke ideje, ali nekako je znao da ode mnogo u krajnost. Ja sam pokušavao da ga privolim da se vrati, da se spusti, jer je naše tržište tada nije trpelo ekstreme: ako se isključiš sa nekog koloseka onda ono što si radio ostane nepoznato, nikoga to ne zanima. Nekako sam pokušavao da ga vratim, ne u smislu da bude komercijalan, nego da to što uradimo makar nekome bude interesantno. Vrlo često je znao da kaže kad nešto uradimo, a njemu se to sviđa ­”ma šta me briga da li će se to nekom svideti.”  U tom smislu, mi smo bili dobar spoj, jer da sam ja bio takav, to bi bio problem. Recimo kad biste čuli neke stvari koje sam samo ja radio, to ne bi bilo tako mračno kao kad bi Max radio: moje je više težilo nekoj komercijali (zbog toga me je i Max zvao Intro Logic). Ta njegova nesposobnost da se prilagodi, vrlo je jasno dolazila do izražaja kad je trebalo da uradi neku stvar i aranžmane za druge umetnike. Često bi neku saradnju započeo, pa bi onda vrlo brzo od nje odustao i zvao mene da ja to završim. Čak je radio neke aranžmane za jednu ovdašnju folk zvezdu na potpuno svoj način, sto je izazvalo priličan šok kod druge strane, jer je Max hteo da stavi svoj zvučni pečat. Takođe, za pesme koje je sam radio, ukoliko bi bilo previše upliva drugih ljudi, on ne bi bio zadovoljan. Ta njegova potreba za originalnošću i nezavisnošću je bila dominantna. Čak i u situacijama kada bi njegove farbe ili linije podsećale na Yello i na Fairlight, ja bih ga opomenuo. Često nije ni bio svestan kada neka linija podseća na njih. Bio je tvrdoglav, morao si mnogo da mu objašnjavaš zašto nešto nije dobro. Mislio je da je ono što on uradi najbolje, često je umeo da kaže ”baš me briga ako nešto ne valja”, a ja sam već bio drugačiji.

 R-1960668-1356726132-4821.jpeg

Discom: Kada govorimo o Fairlight-u, da li si ikada bio fasciniran Fairlightom kao Maks? Šta misliš u kojoj meri je tehnologija uticala na njegov proces stvaranja?

Intro: Bio sam fasciniran Fairlight-om, ali je Maks bio još više. Sanjao je da ima taj sint od svoje četrnaeste godine. Kada se Fairlight pojavio bio je čudo od tehnologije a kasnije su se pojavili drugi sempleri koji su ga prešišali. Ono što je uticalo na njegov fazon bilo je to što on nikada nije pratio tehnologiju, posebno što se sintisajzera tiče. Jedna stvar je uticala na njegov stil u velikoj meri – voleo je staru školu sintisajzera. Nije pratio razvoj u tehnologiji kao što su mnogi klavijaturisti radilii. Za većinu njih, zvuk je imao veliki uticaj na ceo proces stvaranja: recimo, čujete novu boju ili neki novi zvuk, i to vas onda na nešto podseti ili inicira da uradite nešto, na primer, da odsvirate novu liniju. Maks nije bio toliko fasciniran novim hi-tech sintisajzerima, on je radije eksperimentisao sa semplovima, posebno sa ljudskim glasom i veštačkim zvucima i bio je neverovatno dobar u tome. Zanimljivo je pitanje kako bi njegova muzika izgledala da je imao priliku da radi na Fairlight-u ili na bilo kom drugom skupom sintiju.

Discom: Vrlo nam je interesantno tvoje umetničko ime: “Intro”. Zašto te ljudi zovu Intro?

Intro: Pa, naš prijatelj Nikola, čiji smo studio koristili za snimanje naših prvih demo snimaka je bio “kum”. On je obožavao grupu Logic System, muzički projekat koji je stvorio Hideki Matsutake, modularni programer Yellov Magic Orchestra, (on nije bio član YMO). Logic System ima jednu uvodnu temu u njihovom debi albumu pod nazivom “Intro”.  Znao sam da sviram tu temu i Nikola je bio oduševljen mojim znanjem i sviračkim umećem pa mi je dao taj nadimak: Intro. Od tada, taj nadimak koriste svi moji prijatelji muzičari koji pripadaju ranoj beogradskoj elektronskoj sceni. Ne mogu da se setim kada je Max dobio svoj nadimak, njegovo pravo ime je Miodrag. Nakon što smo se rasformirali, on nije eksploatisao ime Max Vincent, tako da nas većina ljudi zna samo kao Max&Intro.

 Discom: Za kraj, posle 30 godina, na koji način sada vidiš to vreme? Kakve misli, osećanja, uspomene se javljaju kada pomisliš na taj period?

Intro:  Meni je to bio jedan divan period, iz više uglova, posebno stoga što sam bio klinac tada, i što je to vreme bilo takvo. Mislim da je posle toga sve počelo da ide nizbrdo i u kreativnom i u muzičkom smislu. A onda su došli i ratovi kod nas. Ja sam doživeo najlepše stvari od 1981. do 1987. godine, muzički i lično. Još uvek slušam muziku iz tog vremena i imam kolekciju sintisajzera iz tog perioda. Nakon toga, kao da je došlo do prekretnice: MIDI je izmišljen, i onda je sve to otišlo na drugu stranu, u drugi stil. Taj period rane elektronike je bio izuzetan, neponovljiv i nadasve: bezbrižan.

© Discom, all rights reserved

11059974_1042571975770257_8114079246314600357_n

Introva oprema: Od gore na dole, sa leva na desno 1. Korg mono/poly; 2. Atari computer; 3. SCI Pro one; 4. Prophet V; 5. Minimoog; 6. Roland Jupiter 8.

By Luka i Vanja

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s