Znači, Bubašinter.
Strašan film.
Posle gledanja sam se osećala nikako. Ko nije gledao nek pogleda. Film pripada crnom talasu. Opasnu protuvu recimo igra Leo Martin, i to baš maestralno. Bata Stojković je kasnije svoj lik preneo u film Varljivo leto. Reč je o mladom čoveku protiv koga su svi, porodica, prijatelji, okolnosti. Taj mladi čovek je napušten a da stvar bude gora, strašno je naivan. Film je snimljen ’71, u vreme komunista. Daje prikaz druge strane, ne-partijske, prikaz života onog koji ne može da nađe posao i koji pati zbog sistema. Reditelj Jelić i scenarista Mihić su dali odličnu poruku: ako ne oteraš sve ono što te ne razume i što želi da ti nametne svoju sliku o tebi- tvoj svet, tvoji potencijali i tvoja budućnost će biti uništeni na najjeziviji mogući način.
Bee. Honey bee. 
Odličan film. Jedan od nezaobilaznih klasika domaće kinematografije. To je inače jedini dobar film koji je režirao Milan Jelić. Sve ostalo je krš. Sreća po njega pa je ostavio trag kao epizodni glumac u filmovima Žike Pavlovića, Mihić-Kozomara inače bih ga pamtio samo po ovom filmu. Zamisli samo koliki je pad doživeo kao reditelj kada je režirao najgori film na svetu koji se zove “Velika frka” sa Draganom Nikolićem, Mićom Tomićem i generacijom Bakoč, Pervić itd…To je negledljivo.
🙂 Velika frka je cist uzas. Nisam znala da je on to radio.