Pred san

Mamica je poželela kolače. Šunkicu, mirišljavu supicu od bundeve sa mlekcem i malo peršuna na vrhu. Mamica se oraspoložila kada je čula da je novac legao na račun i kada je dobra Olga rekla da će usisati kuću. Mamica gleda kako svakom da pomogne i umorna je, niko to ne zna, ali ona se na poslu odmori. Onda se odmorna ponovo umara, pa se u prevozu do kuće odmori. Onda spremi ručak, pa ruča i tu se opet malo odmori. U nekom času, mamica bi htela da dobije nežnost, a nežnosti nema, onda se malo naljuti pa je to sve prođe, onda kaže koje kome ”marš u pičku materinu”. Mamica hoće da spava i ništa joj baš ne smeta, nikakva buka i dreka. Kroz dva časa nakon otpočetog sna, mamica ustane i zapali cigaretu. Izbaci iz sebe dim i kaže: ”jebo ovaj život” pa pogleda u mesec, ako meseca ima, pa legne da ponovo spava.

 

***

Lepa devojka sedi na krevetu. U mesec gleda i tiho plače. ”Pa šta je bilo?”, nema nikoga da je to pita, ”pa šta ti treba, mogu li nešto da učinim za tebe? Daj pomeri se malo”, i da kraj nje legne, da je nasmeje i razveseli. Sedi, u mesec gleda, pomalo nerazgovetno i tiho plače. Samoj sebi kaže da je dosta izlazila, da ne može da poštuje pravila igre, a pravilo nalaže da se na poruku ili pismo odmah ne odgovori jer to onda znači da je nekome do tebe stalo. Lepa devojka nema strpljenja da igra igre, ona tiho pati zbog svih igrača koje sreće. Sedi, neutešno plače. Onda se od plača umori, popije malo vode, pa ode da legne i sebi kaže ”ko ga jebe”.

 

***

Bula je legla da se odmori, međutim, Branko je probudi iz dremeža. ”Baba, daj pare”, kaže unuk. Bula ga gleda sa kreveta, potom brzo zatvori oči. Napravi se da spava. ”Baba, što si neka, rek’o sam ti da mi treba”. Bula misli o Brankovoj majci koja radi sa poker aparatima. ”Da li će opet doći umorna, da li će skuvati deci nešto da jedu, da li će se setiti da kupi hleba”. Bula razmišlja a srce joj se grči. ”Baba, molim te, daj mi 500 dinara”. Bula se pravi da spava. ”Tako je  moj Milan umro, on se bar spasao, a ja sam ostala da se mučim sa blizancima. I ko će njima šta da da? Majka im nikada nije tu, a njihov otac, boga ga ubio pokvarenog i nije ni za šta”. ”Baba, znam da me čuješ”- uporan je unuk. ”Daj mi 500 dinara”. Bula ne ustaje, pravi se da je umrla, ne diše. Branko je gleda, potom kaže: ”jedi govna, baba” i izađe iz sobe.

 

***

Mislim, da ti kažem kako stoje stvari. Ti se meni sviđaš i sve to, ja nisam što se kaže toliko u sebe ulagao, ali ti znaš koje su moje prednosti i mane. Ti se meni baš sviđaš, i ako može, ja bih da mi živimo zajedno, odmah. Pazi, šta tu ima da se foliramo, kapiraš?, Ti nisi dete, ja sigurno nisam klinac. Pazi, ja sam bio siguran da nikada neću hteti sa nekim da živim. Kapiram, nisi me ubeđivala i to, ali ja sam rešio. Mislim, ako hoćeš, hajde. E, jebi ga, gde tako da joj to kažem. ”Ako hoćeš hajde.” Treba tu nešto prefinjenije. Ona je suptilna devojka. Znači, ja bih da mi živimo zajedno i gotovo. Pa koja sam ja budala! Kao ona bi na sve to rekla- može. Može, ali sutra malo. E moj, Bobiša, jesi konj. Idi bre lezi spavaj, možda nešto smisliš volino. M’rš.

 

***

Kome šta smeta? Meni smeta, hvala bogu da mi smeta. Pa nisam ja juče rođena. To pod broj jedan. I zamisli ti šta on meni na to kaže. Kao, mogu ja da dođem tada i tada, ne mogu pre, imam neki sastanak. Ej bre, meni kaže: ”imam neki sastanak”. Koji bre ”neki sastanak” ti imaš, čoveče. Ej, bre! Ma, strašno me iznervirao. Mislim, koliko puta treba da mi ponovi tu retardiranu priču? Kao on je bizi, u fulu, a ovamo, ma Jelena, ako si srpkinja, ženo, shvatićeš me. Znaš šta, ja mislim da se on sa nekim viđa. Mislim, ne mogu da tvrdim, ali je najgore to što ja to osećam. Tačno znam. Mislim, ja sad mogu da idem unazad i da sve ispovezujem, al’ kao, što da se nerviram…

(Jelena gleda svoju haljinu prebačenu preko stolice. Zaćuti.)

Ma shvati ti, ženo, šta ti ja pričam! Ko nije? Ma ko bre zauzet, ko tamo bilo šta radi? Da, pa ako je već direktor on može sebi da odredi radno vreme, pa je l’ tako ili nije tako? Šta? Ma slušaj bre, idi do đavola i ti me nerviraš.

(I baci se s telefonom na krevet.) 

 

***

Ja bih voleo da sve ovo ode u lepu pičku materinu. I Srbija i čitava zemaljska kugla. Ili da lupi neki asteroid i da sve ode u kurac. Ovo je da poludiš. Pa koji je kurac ovom svetu? A ovamo Sveta poludeo. Jeste Sveta poludeo, ali nije samo Sveta. Jebo te, kakav je ovo život. (Gleda u svetla grada sa terase. Na radiju ide pesma ”Radostan dan”. Potom dugo ćuti.)

 

***

Ja ću sad da legnem da spavam. I nešto me puno briga kako ko završava dan. Nešto mi je bilo sivo ovo malo bede od dana. A ceo dan sam htela da sam turista i da u Mongoliji čuvam koze, da noću spavam u brvnari ili ispod šatora. Da ujutro gledam senku brda koja se povlači i ide ka severu, a ja da izgovaram mantre i da pričam ”in tongues”. Ili da u Maroku hvatam ribu, da stojim na nekoj motki koja je zabijena u dno reke i da tako pecam. Ili da sam u Bergenu i da tamo učestvujem u nekom volonterskom programu koji se tiče čišćenja enviromenta. Ili da odem u Australiju i radim sasvim treći posao.A iz kuće nisam izašla. Zapravo, sad bih da sam kraj nekog vulkana pa da sednem uz najbližu moguću ivicu i slušam tišinu.Tu bih zaspala. A jutro bi bilo drugačije. Ma…

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s