O RAVNOTEŽI, Harms

O RAVNOTEŽI

 

   Sad već svi znaju da je opasno gutati kamenje.

   Jedan moj prijatelj je čak smislio ovakav izraz: “Kaguo”, što znači: “Kamenje gutati – opasno”.

I dobro je uradio. Kaguo se lako pamti i kad zatreba, odmah ga se setiš.

   A radio je taj moj prijatelj kao lozač parne lokomotive. Ili je putovao na liniji za sever, ili u Moskvu.

Zvao se Nikolaj Ivanovic Serpuhov, pušio je cigarete “Raketa”, paklica 35 kopejki, i uvek govorio da

od njih manje kašlje nego od onih za pet rubalja, od kojih se, kako kaže, uvek gušio.

   I evo dospeo jednom Nikolaj Ivanović u hotel “Evropa”, u restoran. Sedi Nikolaj Ivanović za stolom, a za

susednim stočićem sede stranci i žderu jabuke.

   I eto baš tad Nikolaj Ivanović i reče sebi:”Zanimljivo”, reče sebi Nikolaj Ivanović, “što ti je čovek”.

   Samo što to reče sebi, kad pred njega izađe, vrag bi ga znao odakle, vila i kaže: ” Šta ti treba, dobri čoveče?”

   U restoranu, naravno, dolazi do komešanja, kao čude se odakle se pojavila ova nepoznata dama. Čak i stranci

prestadoše da žderu svoje jabuke.

   A i sam Nikolaj Ivanović se na smrt prepao, pa kaže tek onako, samo da je se otkači: “Izvinite”, kaže,”baš mi

ništa posebno ne treba”.

   “Ništa me niste razumeli”, kaze nepoznata dama,” ja sam ono što se zove vila. Za jedan trenutak mogu da sredim

sve sto poželite”.

   Ali Nikolaj Ivanović vidi kako nekakav građanin u sivom odelu pažljivo osluškuje njihov razgovor. A metr d’otel

trči kroz otvorena vrata, i za njim nekakav tip s cigaretom u ustima.

   “Dođavola!”, misli Nikolaj Ivanovic, “šta se ovo događa”.

   A ono stvarno, ne zna šta se događa. Metr d’otel skače po stolovima, stranci savijaju tepihe u rolnu i uopšte,

vrag bi ga znao! Ko šta ume, to i radi!

   Istrčao Nikolaj Ivanović na ulicu, čak ni kapu iz garderobe nije uzeo, istrčao na ulicu Lasala i rekao sebi: “Ka

Gu O! Kamenje gutati – opasno! I čega, čega sve nema na ovome svetu!”

   A kada je dosao kući, Nikolaj Ivanović reče svojoj ženi: “Nemojte se plašiti, Jekatarina Petrovna, i nemojte se

sekirati. Ali da znate da sam neuravnotežen. I greška je sve u svemu za nekakav kilogram i po na celu vaseljenu,

pa ipak je čudesno, Jekatarina Petrovna, apsolutno čudesno!”

 

 

Danil Harms

18. septembar 1934.

Zdravko Mandic

slika by Zdravko Mandic ”Eternal mist”

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s