O novom albumu Arcade Fire i sjajnoj ekipi

Skupila se sjajna ekipa. James Murphy, Win Butler i Regina, Will, došao je i David Bowie, i još nekoliko sjajnih artista koji se u dušu razumeju. Verujem da su vetrili svoje priče, pokazivali boje duha.Pustim pesmu Reflector. S početka imam utisak da Arcade Fire nije sam. Da je tu i James. Na otprilike 4:20 se uključuje Bowie. Kakva melodijska panorama, kakav preplet tonova! Muzički vodopad! Dakle, James je sarađivao sa Arcade Fire. Takođe i sa Bowiem. (Nije ni čudo što su im pesme tematski slične, kad su tako veliki umetnici i prijatelji! Mene to jako veseli.

Arcade Fire su napravili sasvim sjajan album. Kritika društva je i dalje prisutna, da toga nema, bilo bi drugačije snage u tekstovima. Međutim pojavljuju se i pesme o ljubavi, koje nisu bile u tolikoj meri ranije zastupljene.

Flashbulb eyes je direktna kritika medija i novih tehnologija:

What if the camera
Really do
Take your soul

jer ako kamera zaista snimanjem uzima ljudsku dušu, onda u ovom vremenu gde imamo smartphones, kamere i socijalne mreže, u kojima simboličku funkciju u komunikaciji ima slika, svi smo u velikoj nevolji. Sa druge strane, to je moguća kritika Holivuda odnosno industrije zabave koja oduzima duše slavnim osobama i zabavljačima jer uvek treba razmisliti šta bi ko uradio za novac (reklame su stoga bezdušne kao i većinom ljudi koji ih prave).

Joan of Arc je pesma posvećena Jovanki Orleanki, koja bi sa druge strane mogla biti protumačena kao aktivistička pesma koja traži adresanta među mlađom populacijom. (Teoretičar Markuze (nekad) kao i mnogi drugi kritičari savremenog društva (danas) osećaju da bi mnoge promene mogle da se dese samo ukoliko poteknu od omladine). Tako da bi, u neku ruku, pesma mogla i da ocrtava i generacijski jaz među onima koji vide i onih koji su vremenom zadobili sve demagoške izreke i manipulativna upotrebna objašnjenja.

Jovanka Orleanka je imala vizije u svojoj 12 godini, videla je tri sveca a oni su joj rekli da povede francusku vojsku i otera Engleze. Međutim, na kraljevskom sudu je rečeno da je ona samo seljančica koja vidi sebe u ulozi spasiteljke Francuske. U pesmi Win kaže:

You’re the one that they used to hate
But they like you now
And everything that goes away
Will be returned somehow
They’re the ones that spit on you
Cause they got no heart
I’m the one that will follow you
You’re my Joan of Arc

A na to Regina, kao Jovanka Orlenaka izgovara stihove:

Tu dis que tu est mon juge
Mais je ne te crois pas
Alors tu dis que je suis une sainte
Mais ce n’est pas moi
J’entends des voix
Mais ce n’est pas moi
Je ne suis pas Jeanne d’Arc
And if you shoot you better hit your mark

Odnosno trvdi da nije spasiteljka već da je samo čula glasove koji su joj govorili šta treba da uradi.

Inače, 1909. godine Jovanka Orleanka je posthumno proglašena za sveticu jer je rečeno da joj se Božiji glas obratio kako bi povela fransucku vojsku u pobedu. (Jedan od razloga zašto Regina izgovara ove stihove je možda stav da Arcade Fire nije izabrao da bude spasilac alternativnog roka)

Pesma Porno je izuzetna i kompleksna, a ovoga puta kritika je upućena savremenom društvu koje marganalizuje prirodnu lepotu i uzvišava onu za koju je potrebno platiti brojne proizvode da biste na kraju izgledali prirodno. Sa druge strane, pesma se bavi odnosom između dvoje ljudi i jednostavnim konfliktom koji je rešiv.

Međutim, stihovi

I thought I knew you
You thought you knew me
But now that you do
It’s not so easy now
That I know

upućuju na  kompleksnost spoznaje kakav je onaj drugi nakon seksulanog odnosa (eufemizam za ‘’knowing’’ ) i kako se perspektiva posmatranja ‘’drugosti’’ asposteriori menja. U sledećim stihovima autor traži pravu osobu ‘’real person’’, odnosno, traži od devojke da izađe iz identiteta koji je prihvatila i koji inicijalno nije njen. Ovde je moguće pozvati se na ideal ‘’ženskosti’ koji je dugo modeliran a koji same žene ne osećaju kao prirodan.

U završnim stihovima

Yeah, something’s wrong
Little boys with their porno
And boys they learn
Some selfish shit
Until the girl
Won’t put up with it

ukazuje na dečake koji odrastaju uz porno filmove i prihvataju standarde koji se nalaze u ovom simulakrumu, postaju sebični ljubavnici a sa druge strane, žene ne odbacuju svoju ulogu obožavateljki mačizma.

1456607_10151994589615225_613744737_n

Pesma We Exist je kritika tehnološke stvarnosti u kojoj se dešava da ljudi sa slušalicama, i tehnološkom opremom, prolaze ulicama i nikoga ne vide (acting like we don’t exist). Sa druge strane, moguće je i značenje da se ovi stihovi odnose na predrasude, borbu za ravnopravnost tj. autizam modernih medija koji stvara istovetne ramove za različite slike i dešavanja, pa tako određene grupe kao da ne postoje ili se gube u toj istovetnosti. Međutim, mediji takođe i ne daju prostor pojedinim grupama. Ovde se verovatno aludira na odbijanje prihvatanja ideje da postoje ljudi različite seksualne orijentacije, boje kože, ili drugačijeg nivoa osvešenosti. Stihovi:

Maybe it’s true
They’re staring at you
When you walk in the room

Najverovatnije ukazuju na informacije koje je dao i Snowden, da postoji kontrola nadzora o kojoj je puno govorio Fuko i koja dokumentuje prisutnost. Ovo je centralna tačka u samom albumu, koja predstavlja gubitak intimnosti, i stvaranje beskonačne refleksije pod reflektorima.

Reflector je možda najkompelksnija pesma na albumu koja je uglavnom usmerena na kritiku upotrebe tehnologije u modernom društvu i njenim posledicama.

Trapped in a prison, in a prism of light
Alone in the darkness, darkness of white
We fell in love, alone on a stage
In the reflective age

Ovi stihovi govore o kontrolisanom prostoru, najverovatnije ispred monitora sa kog dolazi svetlost. Stihovi

If this is heaven
I don’t know what it’s for
If I can’t find you there
I don’t care

predstavljaju opasku na savremni mediokritetni prostor u kom postaje bitna samo virtuelnost a ne i prava blizina, i stoga autor za nju, kao takvu, nije zainteresovan.

Dalji stihovi

I thought I found a way to enter
It’s just a Reflektor (It’s just a Reflektor)

potvrđuju sveprisutnu barijeru u komunikaciji, gde je nemoguća transcedencija, prelazak u onostrano a tehnologija ne daje tu mogućnost prelaska. Ono što tehnolohija radi je to da vraća nazad sliku, ne stvara novu. U daljim stihovima kritikuje društvene mreže, posebno facebook, a razmatrajući ideju o transcedenciji, i mogućem spasiocu Isusu Hristu, koji vaskrsava (resurrector) autor kaže:

Thought you were praying to the resurrector

Turns out it was just a Reflektor (It’s just a Reflektor)

U emisiji Colbert report, bend je izveo pesmu ‘’Normal Person’’

Is anything as strange as a normal person?
Is anyone as cruel as a normal person?
Waiting after school for you
They want to know if you
If you’re normal too
Well, are you?
Are you?

U školama nakon časova bande dečaka čekaju novajliju i pokušavaju da odrede jačinu njegove grubosti, ako dečak nije grub onda ga smatraju za ‘’nenormalnog’’.

U današnjem ogrubelom društvu, koje ne mari puno za osetljive i osećajnost, koje i ne čeka na razvoj emocija (jer je prisutna i dalja akceleracija vremena) Win kaže:

I’m so confused. Am I a normal person?
You know, I can’t tell if I’m a normal person
It’s true, I think I’m cool enough, but am I cruel enough?
Am I cruel enough for you?

odnosno, pita se da li je dovoljno dobar član za ovakvu zajednicu.  U daljim stihovima kaže šta se dešava sa normalnim ljudima u nenormalnom društvu.

And they will break you down
Till everything is normal now

 

U svim pesmama ima puno ritma koji je miks umetnosti Jamesa i Arcade Fire benda, ali i tkanja Markus Dravs-ove duše. Disko ritam je implementirao James što se posebno može osetiti u ’Here comes the night time’.’

Ostale pesme treba poslušati, otkrivati i uz njih plesati.

arc

Kada je u pitanju rad James Murphy-ija kao producenta važno je napomenutui da je radio remiks pesme koja je na David-ovom albumu a za video se kaže da je koštao nepunih 13$. Naziv je  Love Is Lost (Hello Steve Reich Mix by James Murphy for the DFA ) a James je koristio neke Stivove tehnike poput hipnotičkog udaranja dlanovima, mada je James dr melodijskog spina. (ko ne zna za Steve Reich-a, to je jedan izuzetan umetnik, prepun inovacija, koji je recimo svojevremeno sarađivao sa Sol LeWittom, tek drugim sjajnim umetnikom tj.  kao i James je imao svoju sjajnu ekipu).

Advertisements

2 responses to “O novom albumu Arcade Fire i sjajnoj ekipi

  1. Vanja, odlična analiza jednog albuma . Iako nisam fan Arcade Fire posle ovakvog ljubavnog pisma i studioznog prikaza dođe mi da skinem album. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s