Teoretski stav

Dan često traje 86400 sekundi,

i veruje svak u taj sat,
koliko ostaje, koliko postaje
zbir nije znan.
Telom udišeš vazduh hladan
a puštaš iz sebe topao dah,
to najbolje umeš čak i da ne znaš,
i kad si nežan, i kad si plah.
Telom osetiš drugo telo
dok značenje ne izgubi ime,
bez puta i povratka, bez karte,
sa voljom i snom mestimice.
A kada padne noć il’ ustane dan
telo leže da um sanja
meru snage svake mašte.
San, košmar, san.
Telo se klati, telo maše
u koracima i laktovima,
pola sveta do svet pređen,
u rečima i strahovima.
Šta je dato il’ mnogo znano,
ko svaki vetar tiho štima?
Konačnih istina, trenutno tvrdim,
jedva, jedva da nekad ima.

 Za jednog teoretičara potraga za drugim uglom postaje profesija, a traži se svekoliko viđenje pojavnosti, kako marginalnog tako i centralnog: u šta će više da se zagleda ostaje na volju svakom teoretičaru ponaosob.

U teoriji moraš mnogo da prihvataš i da odbacuješ, a teoretičar mora da se iznađe u velikom.

Traže se imenovanja koja se, između drugog, tiču svakog identiteta.

Mora mnogo da se prelazi a kada se do značenja dođe, ona se fiksiraju.

Koliko takvo postavljeno značenje važi, to zavisi i od angažmana i ličnosti jednog teoretičara, ali i od toga šta drugi misaoni trkači kažu.

Uglavnom, svaki teoretičar prerađuje ideje, i uglavnom je srećan kad mu nešto na um padne. Teoretičar za sebe ume da kaže da je polimat ili da to hoće da postane.

Dakle, teoretičara zanimaju ideje a ne pare.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s