O hrabrenju i smehu

Jednog dana
jednog dana
naći ću tu kuću
u kojoj su tamnice
i jedan glas će reći
neću otići sama.
Doneću ti krem i grožđe
i sladoled sa braon keksom,
Žuti kukuruz, mlad i kuvan
I šunku i mesa sva
sok od paradajza
i supu sa avokadom
i jedi i pij
dok te ima.
Teraću te da odeš
sa mnom na brda
gde su ranije čučali pastiri
i gde možeš da nosiš
svoje planinske cipele
koje korake hrabre.
Ješćeš sir i mlade biljke.
A pečurke ćeš pozdravljati imenima.
A kad se vratimo u dolinu
stavićeš mi glavu u krilo
i šaputaćeš veselo a tiho
jednu pesmu o vatri i zmaju
i travi.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s